Omer i Ebu Bekr se nisu složili po pitanju Poslanikova sunneta, a misli se na njihovo neslaganje po pitanju ubijanja i ratovanja protiv onih koji su odbili da daju zekat. Već smo prije naveli izvor koji možete pogledati. Ebu Bekr se nije složio sa Fatimom isto po pitanju sunneta. Misli se na događaj sa Fedekom i hadis “Mi poslanici se ne nasljeđujemo.”

Ukazali smo prije na izvor. Poslanikove žene su se razišle oko dojenja velikog djeteta, hadis koji prenosi Aiša, a druge Poslanikove žene se nisu složile s tim. Ebu Hurejre i Aiša se nisu složili po nekim pitanjima. A između ostalog i već spomenuto pitanje da je Poslanik, s.a.v.a., bio džunup, a postio je, a Aiša je to negirala.

Zatim Aiša i Ibn Omer tvrde različite stvari po jednom istom pitanju. Misli se na predaju da je Poslanik, s.a.v.a., bio na umri četiri puta, jedanput od toga u redžepu, a Aiša je to opovrgla. Zatim Abdulah ibn Abbas i Ibn Zubejr se ne slažu po nekim pitanjima sunneta, kao recimo dozvoljenosti privremenog braka u islamu.

(Sahih Buharija, svez. 6., str. 129.)

Onda Ali ibn Ebi Talib i Osman ibn Affan, pa i ostali ashabi se nisu složili po nekim propisima sunneta. Misli se na njihovo neslaganje po pitanju da li se može obaviti umra u vrijeme hadždža ili ne.

(Sahih Buharija, svez. 2., str. 153.)

Pa i ostali ashabi se nisu slagali po mnogim pitanjima kao što je recimo neslaganje po pitanju učenja bismile u namazu, Omer i Ebu Bekr se nisu složili po pitanju Poslanikova sunneta, a misli se na njihovo neslaganje po pitanju ubijanja i ratovanja protiv onih koji su odbili da daju zekat. Već smo prije naveli izvor koji možete pogledati. Ebu Bekr se nije složio sa Fatimom isto po pitanju sunneta. Misli se na događaj sa Fedekom i hadis “Mi poslanici se ne nasljeđujemo.”

Ukazali smo prije na izvor. Poslanikove žene su se razišle oko dojenja velikog djeteta, hadis koji prenosi Aiša, a druge Poslanikove žene se nisu složile s tim. Ebu Hurejre i Aiša se nisu složili po nekim pitanjima. A između ostalog i već spomenuto pitanje da je Poslanik, s.a.v.a., bio džunup, a postio je, a Aiša je to negirala.

Zatim Aiša i Ibn Omer tvrde različite stvari po jednom istom pitanju. Misli se na predaju da je Poslanik, s.a.v.a., bio na umri četiri puta, jedanput od toga u redžepu, a Aiša je to opovrgla. Zatim Abdulah ibn Abbas i Ibn Zubejr se ne slažu po nekim pitanjima sunneta, kao recimo dozvoljenosti privremenog braka u islamu.

(Sahih Buharija, svez. 6., str. 129.)

Onda Ali ibn Ebi Talib i Osman ibn Affan, pa i ostali ashabi se nisu složili po nekim propisima sunneta. Misli se na njihovo neslaganje po pitanju da li se može obaviti umra u vrijeme hadždža ili ne.

(Sahih Buharija, svez. 2., str. 153.)

Pa i ostali ashabi se nisu slagali po mnogim pitanjima kao što je recimo neslaganje po pitanju učenja bismile u namazu, abdestu, namazu putnika i mnogim drugim fikhskim pitanjima koja se ne mogu nabrojati.

Medu tabiinima (prvoj generaciji nakon ashaba) bilo je više od 70 mezheba. Svoje mezhebe su imali Ibn Mesud, Ibn Abbas, Ibn Zubejr, Ibn Ujejne, Ibn Džurejdž, Hasan Basri, Sufjan Sevri, Malik, Ebu Hanife, Šafii, Ahmed ibn Hambel i mnogi drugi. Ali političke prilike su ih uništile i dokrajčile, tako da su ostala samo četiri poznata mezheba kod ehli sunneta ve-l-džemaata.

Uprkos malobrojnosti mezheba, oni se razilaze po većini fikskih pitanja, a sve to zbog njihova neslaganja kada je u pitanju Poslanikov sunnet. Pa tako jedan izvodi propis po nekom pitanju iz hadisa koji smatra vjerodostojnim, dok drugi po svom mišljenju ili mjeri prema nekom drugom propisu zbog nedostatka ajeta ili hadisa. , namazu putnika i mnogim drugim fikhskim pitanjima koja se ne mogu nabrojati.

Medu tabiinima (prvoj generaciji nakon ashaba) bilo je više od 70 mezheba. Svoje mezhebe su imali Ibn Mesud, Ibn Abbas, Ibn Zubejr, Ibn Ujejne, Ibn Džurejdž, Hasan Basri, Sufjan Sevri, Malik, Ebu Hanife, Šafii, Ahmed ibn Hambel i mnogi drugi. Ali političke prilike su ih uništile i dokrajčile, tako da su ostala samo četiri poznata mezheba kod ehli sunneta ve-l-džemaata.

Uprkos malobrojnosti mezheba, oni se razilaze po većini fikskih pitanja, a sve to zbog njihova neslaganja kada je u pitanju Poslanikov sunnet. Pa tako jedan izvodi propis po nekom pitanju iz hadisa koji smatra vjerodostojnim, dok drugi po svom mišljenju ili mjeri prema nekom drugom propisu zbog nedostatka ajeta ili hadisa.