Ashabi kod ehli sunneta vel džemaata
Što se tiče ehli sunneta vel džemaata, oni su pretjerali u držanju ashaba neporočnim i pravednim. Tvrdnja da su svi oni pravedni bez izuzetka izlazi izvan okvira zdravog razuma, kao i kada zamjeraju onima koji kritikuju nekog od ashaba ili kaže da nisu svi oni pravedni, a da ne govorimo da kada kažu da je među njima bilo i griješnika.
Imat ćeš prilike da pročitaš samo neke od ovih tvrdnji kako bi shvatio koliko su oni daleko od razumijevanja Kur'ana i ono što je vjerodostojni Poslanikov sunnet.
Imam Nevevi u komentaru Sahih Muslima kaže:
“Svi ashabi, r.a., su najbolji među ljudima i vođe ummeta, bolji su od onih koji su došli poslije njih, a među onima poslije njih je bilo onih koji su bili beznačajni.”
[Sahih Muslim, 8/22]
Jahja ibn Muin kaže:
“Svako ko proklinje i psuje Osmana, Talhu ili nekog od ashaba Božijeg Poslanika, a.s., je dedžal, neće o njemu biti pisano i na njega je prokletstvo, Allaha, meleka i svih ljudi.”
[Tehzibu-t-tehzib, 1/509]
A Zehebi kaže:
“Jedan od većih grijeha je psovanje nekog od ashaba, pa ko ih osuđuje ili im nešto prigovara, izašao je iz vjere i skupine muslimana.”
[Kitabu-l-kebair, Zehebi, str. 233. i 235.]
Kadi Ebu Jaala je bio upitan o onome ko psuje Ebu Bekra, pa je na to rekao:
“On je nevjernik.”
Rečeno je: “Hoće li mu se klanjati dženaza?”
Odgovorio je: “Ne.” Rečeno je pa kako će se postupiti s njime, a on izgovara šehadet, tj. svjedoči da nema Boga sem Allaha?”
Odgovorio je: “Ne dotičite ga vašim rukama, dotičite ga drvetom dok ga ne ubacite u njegov kabur.”
[Kitabu-s-sarim el-meslul, str. 275.]
Imam Ahmed ibn Hanbel kaže:
“Najbolji ljudi poslije Poslanika su Ebu Bekr, pa Omer poslije Ebu Bekra, pa Osman poslije Omera, pa Ali poslije Osmana. Zatim poslije ove četvorice najboljih među ljudima slijede ostali ashabi Božijeg Poslanika, a.s. Nikome nije dozvoljeno da spominje nekog od njihove jednakosti, niti da osuđuje neke njihove mane ili nedostatke. Ko uradi tako dužnost ga je preodgojiti i kazniti ga i niko mu ne može oprostiti, bit će kažnjen i tražit će se od njega da se pokaje.
Ako se pokaje bit će primljeno njegovo pokajanje, a oko ostane pri svome, ponovo će biti kažnjen i doživotno osuđen na zatvor, dok ne umre ili se ne povrati.”
Šejh Dželauddin Tarablusi Hanefi kaže:
“Ako neko proklinje ashabe Poslanikove, a.s., pa kaže za Ebu Bekra ili Omera ili Osmana ili Alija ili Muaviju ili Amr ibn Asa da su bili u zabludi i nevjerstvu, biće ubijen, a ako o njima bude samo nešto ružno govorio, onda će biti kažnjen najstrožijom kaznom.”
[Muinu-l-hukkam fima jeteredded bejne-l-hasmejn mine-lahkam, str. 187.]
Dr. Hamid Hunfi Davud prenosi tvrdnje ehli sunneta vel džemaata skraćeno, pa kaže:
“Ehli sunnet smatra da su svi ashabi pravedni i da svi učestvuju u pravednosti iako se razlikuju po stepenima u pravednosti, pa onaj ko kaže za nekog ashaba da je nevjernik, on je time postao nevjernik. Ko smatra nekog od ashaba da je griješnik, on je time postao griješnik, a ako osuđuje i prigovora nekom od ashabu, on time psuje i prigovara Božijem Poslaniku, a.s Dobar stručnjak ehli sunneta, također, smatra da nije dozvoljeno ispitivati i udubljivati se u ono što se događalo između Alija, r.a., i Muavije.
I da među ashabima ima onih koji su koristili idžtihad i postupali ispravno, kao što je slučaj sa Alijem i onima koji su stali na njegovu stranu. I da među njima ima onih koji su koristili idžtihad, pa pogriješili kao što je Muavija, Aiša, r.a., i oni koji su stali na stranu ovo dvoje.
Po mišljenju ehli sunneta potrebno je uzdržavat se od svakih komentara i presuđivanja i iznošenja nedostataka i mana.
Oni su zabranili da se Muavija proklinje, jer ga smatraju ashabom i oštri su protivnici onima koji psuju Aišu, jer je smatraju drugom majkom pravovjernih poslije Hatidže i smatraju da ju je Božiji Poslanik mnogo volio. Sve što je više od toga, potrebno je ostaviti po strani i ne udubljivati se u to i željeti Allahovu odredbu o tome."
O tome Hasan Basri i Seid ibn Musejjeb kažu:
‘To su stvari, neka Allah od njih očisti naše ruke i naše sablje, pa da mi od njih očistimo naše jezike.’
Ovo su ukratko mišljenja ehli sunneta o pravednosti ashaba i kakav stav je potrebno zauzeti.”
[Es-Sahaba fi nazari-š-šiati el-imamijjeti, str. 8. i 9.]
Ako neko želi da još više upozna ashabe i ko su ti na koje se odnosi ovaj termin po mišljenju ehli sunneta vel džemaata naći će da su oni dali ovaj orden časti svakom onom ko je samo jednom vidio Poslanika.
Buharija u svom Sahihu kaže:
“Ko se družio sa Allahovim Poslanikom, a.s., ili ga je samo vidio, a musliman je, on je jedan od njegovih ashaba.”
Ahmed ibn Hanbel kaže:
“Najbolji ljudi od Poslanikovih ashaba su oni koji su sa njim učestvovali u bici na Bedru. A svako onaj ko se s njim družio samo godinu ili mjesec ili jedan dan, ili ga je samo vidio i on ima udjela druženja sa Poslanikom onoliko koliko vremena se s njim družio.”
[El-Kifaja, str. 51.; Telkin fuhumi ehli-l-asar, str. 2.]
U knjizi El-Isaba fi temjizi-s-sahabe Ibn Hadžer kaže:
“Svako ko prenese od Poslanika jedan hadis ili jednu riječ, ili ga je vidio, a vjernik je, on je jedan od ashaba. Ko se sreo sa Poslanikom vjerujući u njega i umro je kao musliman, bilo da je dugo ili kratko s njim sjedio, prenio nešto od njega ili nije prenio, išao s njim u pohode ili ne išao, ko ga je vidio, a nije sjedio s njim ili ne, ili onaj ko ga nije vidio zbog nečega što ga je u tome spriječilo, svi ovi se ubrajaju u ashabe.”
[El-Isaba, Ibn hadžer l/l0]
Velika većina ehli sunneta vel džemaata ima ovakvo mišljenje i u ashabe ubrajaju svakog onog ko je samo vidio Poslanika, s.a.v.a., pa čak i ko se rodio za vrijeme njegova života iako još ništa ne shvata.
Najbolji dokaz tome je što su Muhamed ibn Ebu Bekra ubrojali u ashabe, a kad je umro Allahov Poslanik, s.a.v.a., Muhammed ibn Ebu Bekr je imao samo tri mjeseca. Zato Ibn Saad dijeli ashabe u pet kategorija u njegovoj poznatoj knjizi Tabekat Ibn Saad.
A Hakim Nejšaburi u knjizi El-Mustedrek dijeli ih u dvanaest kategorija, a one su sljedeće:
Prva kategorija oni koji su primili islam prije hidžre, još u Mekki, kao što su hulefai rašidini.
Druga kategorija oni koji su prisustvovali Daru-nnedveti (vijećnica).
Treća kategorija oni koji su se iselili u Abesiniju.
Četvrta kategorija oni koji su prisustvovali prvom sastanku na Akabi.
Peta kategorija oni koji su prisustvovali drugom sastanku na Akabi.
Šesta kategorija oni koji su učinili hidžru u Medinu poslije što je Poslanik učinio hidžru.
Sedma kategorija oni koji su učestvovali u bici na Bedru.
Osma kategorija oni koji su učinili hidžru poslije bitke na Bedru, a prije Hudejbije.
Deveta kategorija oni koji su prisustvovali sklapanju mira na Hudejbiji.
Deseta kategorija oni koji su učinili hidžru poslije Hudejbije, a prije osvajanja Mekke, kao što su Halid ibn Velid, Amr ibn As i drugi.
Jedanaesta kategorija oni koje je Poslanik, a.s., nazvao tuleka (na dan osvajanja Mekke Poslanik ih je oslobodio kazne i zato ih je tako nazvao).
Dvanaesta kategorija to su djeca ashaba koja su se rodila za vrijeme Poslanikova života, kao što je Muhamed ibn Ebu Bekr.
Dakle, ehli sunnet vel džemaat su saglasni da su svi ashabi bez izuzetka pravedni i sva četiri mezheba prihvataju njihove predaje, bez ikakvih sumnji, i ne dozvoljavaju da se te predaje osuđuju ili da im se na to prigovara.
Dovoljno je samo spomenuti da muhadisi koji se prvenstveno bave hadisom i koji su na sebe preuzeli obavezu podvrgavanja ispravnosti prenosilaca hadisa kako bi očistili hadise, ali kada dođu do nekog ashaba, bez obzira u kojoj on kategoriji bio i bez obzira na njegove godine kada je umro Poslanik, s.a.v.a., oni se tu zaustave i ne pokušavaju kritikovati njegovu predaju, bez obzira na okolnosti koje je okružuju i sumnje i bez obzira što se takva predaja suprotstavlja zdravom razumu i onome što je preneseno.
Oni tvrde da ashabi ne potpadaju kritici jer su oni svi pravedni. Tako mi života, ovo je očita izmišljotina koju razum odbija prihvatiti, a nauka ovo ne potvrđuje. Ne vjerujem da obrazovana omladina danas može prihvatiti ove doista smiješne novotarije.
Ja ne znam, niti iko drugi, odakle je ehli sunnet vel džemaat uzeo ove čudne ideje koje nemaju ništa sa islamom koji počiva na jasnim dokazima. Kada bi me samo neko od njih ubijedio makar jednim dokazom iz Kur'ana ili sunneta ili zdrave logike u navodnu pravednost svih ashaba!
Ali, hvala Allahu mi znamo zagonetku ovih stavova o kojima o ćemo govoriti u sljedećem poglavlju. Na istraživačima je da sami otkriju neke tajne za koje treba hrabrosti.